AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Crne rupe
POJAM CRNE RUPE
STA JE TO CRNA RUPA?
? Specijalna teorija relativnosti
? Opsta teorija relativnosti
? Pojam prostor-vremena

NASTANAK CRNIH RUPA /evolucija zvezda/
? Candrasekarova granica
? Pulsari ? rotirajuce neutronske zvezde
? Svarcshildova geometrija

DELOVI CRNE RUPE
? Horizont dogadjaja (event horizont)
? Singularitet

KARAKTERISTIKE CRNE RUPE
? Masa, ugaoni momenat, naelektrisanje
VRSTE CRNIH RUPA PREMA VELICINI
? Crne rupe sa masom ispod Candrasekarove granice
? Galakticke i supergalakticke (supermasivne) crne rupe

TERMODINAMIKA I "ISPARAVANJE" CRNIH RUPA
? Termodinamika crne rupe
? Kvantna mehanika crne rupe - Hokingovo zracenje

EKSPLOZIJA CRNE RUPE
OTKRIVANJE CRNIH RUPA
? Akrecioni disk
? Kvazari -? ?vasionski svetionici?
? Moguca otkrica crnih rupa

BUDUCA ISTRAZIVANJA CRNIH RUPA
? Bele rupe
? Crvotocina

ZAKLJUCAK
LITERATURA

           

Sadr┼żaj AM

          
Katarina Miljkovic                                                        Crne rupe

 

ZAKLJUCAK

U krajnjoj liniji, a i logicki gledano, s obzirom na tok zbivanja u Vasioni, moguce je da ce njen poslednji stadijum biti u obliku supermasivne crne rupe, ako se uzme u obzir da je ona krajnje poslednji stadijum kolapsa materije, a uz to i najstabilniji.

Ako se pretpostavi da ce sve galaksije u Vasioni kolapsirati u crnu rupu, ona bi imala precnik od 10 milijardi svetlosnih godina sa gustinom nekog gustog gasa. Uzimajuci u obzir masu Vasione, crna rupa koja bi nastala od sve te materije imala bi precnik od 25 miliona svetlosnih godina, a to je upravo precnik svemira u kome mi zivimo. Znaci, moguce je da citava Vasiona predstavlja jednu crnu rupu. To je hipoteza koju je postavio Kip Torn (Kip Thorne). Ako je to tacno onda je svemir oduvek bio ovakav i zauvek ce ovakav ostati.

Da li je moguce da se u centru nase galaksije nalazi crna rupa? Da, moguce je. Kolika je verovatnoca da nas ona uskoro "prozdere"? Mala. U stvari, gotovo nikakva uzimajuci u obzir dimenzije galaksije i sporo uvlacenje materije kroz levak rupe. Pre ce sudbinu Zemlje zapecatiti neka druga sila, kao sto su pozni stadujumi Sunceve evolucije, odnosno npr. za nekih 800-900 miliona godina ce se povrsinska temperatura Sunca povisiti taman toliko da na Zemlji ispare okeani.

Kolika je verovatnoca da Sunce kolapsira u crnu rupu? Takodje, mala. Odnosno, nikakva, zato sto je Sunceva masa ispod Candrasekarove granice. Ono bi moralo biti barem upola vece nego sto je sad da bi imalo predispozije zvezde koja ce kolapsirati u crnu rupu. Sunce ce svoju evoluciju zavrsiti na stadijumu belog patuljka, a to ce se dogoditi nakog sto mnoge i mnoge generacije prozive.

"...U Srednjem veku kartografi su obelezavali Afriku recima: "Ovde su zmajevi." Kako su istrazivaci otkrivali ovaj kontinent, misterije su nestajale. Slicno tome, otkrivanje svemira je oduvalo mnoge predrasude i strahove. Medjutim, naucnici koji tragaju za crnim rupama su zateceni u potpuno suprotnom stanju. Sto ih vise istrazuju, one izgledaju monstruoznije. Pitanje je da li one zaista postoje, da li imaju moc da nadjacaju bilo koju silu i da li one duboko unutra kriju najvece tajne Svemira..."[i] Proucavanja crnih rupa postavljaju mnoga pitanja koja zalaze iza samog covekovog razuma i mogucnosti saznanja. Koliko je nepoznato to sta je prouzrokovalo Veliki Prasak, toliko su i crne rupe nerazumljive i nedokucene.

Na Ajnstajnovu recenicu: "Nikada necu poverovati da se Bog igra kockicama"[ii] ("God does not play dice"), koju je on izjavio posto se suocio sa odbojnoscu prema kvantnoj mehanici, Hoking se kasnije nadovezao da ne samo da se igra sa njima, vec ih baci tamo gde ih ne moze videti...

"...Hoce li se konacno za jednu posmatranu oblast ustanoviti da je crna rupa? Ili ce se pokazati da su crne rupe bile, ipak, samo fantazija, razvijena iz teorijskih jednacina koje nude bogate mogucnosti za mastanje, ali im je sudbina da ostanu samo teorijske?..."[iii]


[i]   prevedeno sa engleskog, "the Universe" - Heather Couper & Nigel Henbest, 99. str
[ii]   "Bozija jednacina" - Amir D. Acel , strana 105.
[iii] "Vasiona Stivena Hokinga"- Dejvid Filkin, strana 195.

 

<< Buduca istrazivanja crnih rupa   ? vrh ?  Literatura  >>