AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Zvezde

Sadr┼żaj AM

          

 

zvezde

Promenljive

Miljkovacratko.gif (2401 bytes)

Persej - AlgolPromenljive zvezde su one koje, vise ili manje pravilno, menjaju svoj sjaj tokom vremena. Prvi su ih uocili arapski astronomi u ranom srednjem veku. Naime, primetili su da jedna sjajna zvezda u sazvezdju Persej menja svoj sjaj periodicno u razmaku od oko tri dana, pa su je nazvali Algol (vrazja zvezda). 1596. godine saradnik poznatog astronoma posmatraca Tiho Brahea, Fabricius, otkrio je promenljivu zvezdu u sazvezdju Kita i nazvao je Mira (cudesna zvezda) zbog njene neobicne osobine da se ponekad ne vidi na nebu. Kasnje, kada je teleskop usao u upotrebu, utvrdjeno je da ova zvezda zapravo menja sjaj i golim okom se moze videti samo kada je u maksimumu svog sjaja dok se u minimumu moze vidi samo teleskopom.

Kako je vrme prolazilo otkrivano je sve vise promenljivih zvezda, neke golim okom, a mnogo vise teleskopima, odredjivane su zatim njihove krive sjaja i periodi tako da se mogla izvesti podela promenljvih zvezda u nekoliko klasa. Danas je poznato vise desetina hiljada ovih zvezda, a stalno se otkrivaju nove. Dele se na nekoliko osnvnih tipova:
  • Pulsirajuce
  • Pomracujuce
  • Eruptivne
  • Kataklizmicke
  • Rotirajuce
  • X-ray dvojne

Posmatranje promenljivih zvezda je zahvalno podrucje rada za astronome amatere. Profesionalni astronomi ne mogu da prate sve promenljive zbog njihovog ogromnog broja, tako da amateri tu mogu da daju znacajan doprinos astronomiji. Uslov je da se posmatranja vrse sistematski i da budu dobro organizovana i dugotrana – vise meseci pa i godina. Osnovni zadatak je da se izvede kriva promene sjaja zvezde u funkciji vremena, sto se dobija cestim posmatranjima i odredjivanjem sjaja promenljive zvezde kako golim okom tako i instrumentom – fotoelektricnim fotometrom.

Posto pocetnici (astronomi amateri) najcesce ne raspolazu fotometrima i velikim teleskopima, njima se preporucuje posmatranje prostim okom. Promenljivih zvezda koje su dovoljno sjajne za to ima oko dvadesetak, a neke koje se preporucuju za pocetnike date su u tabelli.

Zvezda
Prividni sjaj
Tip
Spektralni
tip
Period
u danima
Primedbe
mv max
mv min
z Gem 3,8 4,4 Cefeida F7-G3 10,15172 Period promenljiv
hGem 3,1 3,9 - M3 - Polupravilna i pomracujuca
d Lib 4,8 5,9 Eklipsna A1 2,32735  
e Aur 3,2 4,0 Eklipsna F0ep 9833  
z Aur 5,0 5,6 Eklipsna B7+K4 972,176  
a Her 3,0 4,0 Nepravilna M5 -  
g Her 4,2 6,0 Polupravilna M6 70 i 900  
u Her 4,6 5,2 Eklipsna B3+B5 2,05103 Podtip beta Lyrae
g Cas 1,6 3,0 Nepravilna B0e -  
r Cas 4,1 6,2 Polupravilna Fep 110 i 1100  
b Lyr 3,4 4,3 Eklipsna B8p 12,9350 Period promenljiv
R Lir 4,0 5,0 Nepravilna M6 46?  
a Ori 0,4 1,3 Nepravilna M2 2070  
h Aqu 3,5 4,6 Cefeida F6-G4 7,17664  
b Peg 2,1 3,0 Nepravilna M2e -  
r Per 3,3 4,0 Nepravilna M4 33-55 i 1100  
l Tau 3,5 4,0 Eklipsna B3 3,95295  
d Cep 3,6 4,5 Cefeida F5-G2 5,36634 Period promenljiv
b Per 2,2 3,5 Eklipsna B8+G 2,86733 Algol
m Cep 3,6 5,1 Nepravilna M2 90; 730; 4500 Herselova zvezda

[1998]

vrh