AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Zvezde

Promenljive
Najsjajnije
Najblize
Katalozi
Bajerove oznake
Mere

Recnik

Sadr┼żaj AM

        

 

zvezde
Sirius (Pasja zvezda
)
a CMa, HD 48915, SAO 151881

Zvezda

Ime

RA

Deklinacija

Prividna velicina

Spektralni tip

Razdaljina (sv. god.)

h m s ? ' ''

Alfa Canis Majoris

Sirius

06

45

09

-16

42

58

-1.46

A1 V

8,7

Sirius Sirius cete lako pronaci ako krenete u smeru Orionovog pojasa ka horizontu
Sirius je najsjajnija zvezda na nocnom nebu. Njena prividna velicina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirius je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta veca od od Sunca, a i nesto toplija od njega. Ime Sirius verovatno dolazi od grcke reci u znacenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Suncevog sistema. Sirius je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas).
          Posto je dosta blizu moguce je u kracim vremenskim intervalima opaziti kretanje Siriusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44' a to je 1,5 prividni precnik Meseca.
          Kroz nekoliko milijardi godina Sirius ce postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Takav je zivot nekih zvezda.
Sirius B  Fridrih Besel je posmatrajuci kretanje Siriusa 1843. i 1844. primetio male nepravilnosti u njegovoj putanji sto je navodilo na zakljucak o postojanju bliskog, ali nevidljivog pratioca koji svojom gravitacijom kvari ovu putanju.
          Osamnaest godina kasnije, 1862. Alvin Klark, americki astronom i konstruktor teleskopa, zaista je otkrio u blizini Siriusa siriussist.gif (2752 bytes)zvezdu velicine 8,65m. Kasnije je utvdjeno je da se ova zvezda krece po izduzenoj elipticnoj putanji oko Siriusa i to  na ugaonom rastojanju od 3'' do 11,5'' u periodu od 49,98 godina. Zadnje maksimalno rastojanje bilo je 1975. a sledece ce biti 2025. godine. Priroda ove zvezde spektralinm putem je utvdjena 1925.
           Kad se govorio o zvezdanom sistemu Siriusa onda se on naziva Sirius A, a njegov pratilac Sirius B. Sirius B je tezak za osmatranje zbog zaslepljujuceg sjaja Siriusa A. Ipak, pomocu dobrog teleskopa i sa
specijalnom blendom, moguce ga je snimiti.
           Masa Siriusa B je nezanatno manja od mase Sunca, a sjaj 500 puta manji od sjaja Sunca (od Siriusa A 10 hiljada puta manji). Sperktralnom analizom utvrdjeno je da povrsinska temperatura ove zvezde iznosi od 8000 do 10000?K, i da ona spada u spektralni tip A. Medjutim apsolutni sjaj Siriusa B je prilicno mali jer je i precnik ove zvezde mali: skoro 50 puta manji od precnika Sunca i iznosi oko 32000 km (Zemlja: 12 756 km). Tako velika masa u malom precniku rezultira ogromnom gustinom. Gustina Siriusa B je vise od 100 hiljada puta veca od gustine vode. Supena kasika toliko zgusnute materije na Zemlji bi tezila 2,5 tone!
            Iz svega ovog se moze zakljuciti da je Sirius B beli patuljak [recnik]. Za astrofiziku ova zvezda je od velikog znacaja jer je to zapravo prvi beli patuljak koji je ikad otkriven.
            Sirius B je sada na izdisaju, nalazi se na kraju svog zvezdanog zivota jer je potrosio svoje nuklearno gorivo te su u njemu prestale nuklearne reakcije koje pretvaraju vodonik u helijum. Ova zvezda jos uvek svetli samo zato sto je jos topla.

  

Neobicna prica DogonaMali
           U Maliu, drzavi na zapadu Afrike, zivi mali narod Dogona. Dogona danas ima manje od 500 hiljada. Zive u stenovitim brdima i na obroncima planina. Bave se ugalvnom zemljoradnjom i lovom.
           To je vrlo stari narod. Dogoni su poznati jos od antickih vremena kao dobri poznavaoci Suncevog sistema i po nekim  pretpostavkama njihova astronomija je stotinama godina starija od stere egipatske. Medjutim glavni verski ritual Dogona je vezan za zvezdu Sirius. Vrhunac religiozne ceremonije desava se svakih 60 godina, u vreme kada se na njihovom nebu pojavi Svirius izmedju dva planinska vrha. Tada se mladici povlace u izolaciju i razgovaraju posebnim, tajnim jezikom. Dogoni veruju da su pre 3000 godina njihov narod posetila amfibijska bica sa Siriusa.
            Svoja ucenja o astronomiji i Siriusu poverili su francuskim antropolozima koji su ih posetili 1930. Izmedju ostalog ispricali su im da u blizini Siriusa postoji jenda neobicna zvezda. Zvezda ogromne gustine i velike mase.
            Danas znamo da oko Siriusa kruzi zvezda velike gustine i mase - to je Sirius B. Ali, kako su Dogoni od davnina mogli da znaju za nesto sto je tek moderna astronomija otkrila? To niko ne zna.

 

Sirius kod nas

Zvezda Sirius se u nasim krajevima moze videti od jeseni do pocetka proleca, ali posto ona lezi ispod nebeskog ekvatora uvek je prilicno nisko nad nasim horizontom, te njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazdusnih slojeva cesto uzrokuju lake promene u njenoj boji.

Kod nas se za zvezdu Sirius zna od davnina. Posto je oznacavala vreme kada valja izvoditi stoku na pasu, odnosno svinje na jasle, nazvana je Volujarka, Volarica i Volujarica tj. Svinjarusa.

 

Po sazvezdju u kome lezi Sirius se od antickih dana  zove jos i Pasja zvezda. U starom svetu se, inace,  dugo najtopliji period leta vezivao za pojavu Siriusa (jula i avgusta meseca) pa se jos od tada, cak i kod nas, sacuvao izraz "pasja vrucina". "Pasji dani'' predstavljaju onaj sparni deo leta kada psi od vrucine lako pobesne.  Smatralo se da Sirius koji sredinom leta izlazi sa Suncem dodaje Suncu svoju toplotu sto uzrokuje toplo vreme. Isto tako verovalo se da Sirius utice i na ljude te u vreme pojave ove zvezde, njih,  muci tromost i mrzovolja.
Stari narodi
 
      Stari Egipcani zvezdu Sirius su zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila jer su poplave pocinjale sa njenom pojavom na nebu.
    Sezonsko pojavljivanje Sirusa na nebu oznacavalo je i pocetak nove godine.
    Posmatranjem dolaska Siriusa Egipcani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, tj, da godina traje za cetvrtinu dana duze nego sto se do tada verovalo. Ovu korekciju ce mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara.
 
    Heleni i Rimljani su Sirius dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem cije se sazvezdje nalazi u blizini. Sirius se od davnina zove Pasja zvezda jer  pripada sazvezdju Velikog Psa. U susedstvu je i sazvezdje Mali Pas. Oba po mitu predstavljaju lovacke pse lovca Oriona.

(Nije iznenadjenje sto astronomi Sirius B zovu Kuce, odnosno Stene)

vrh strane