AM Home

am@astronomija.co.yu

 

          

SUNCE
Little starVerovanja
Little starZanimljivosti
Little starKretanje Sunca

 

Little star Arhiva
U arhivi se cuvaju dokumenti koji vise nisu aktuelni, ali nam je zao da ih izbrisemo.
Little star Books/software
preporuka za citanje i nabavku
Little star
Volite li Zvezdane staze?
Little star Linkovi
Posetite i druge prezentacije.
Little star Lepote svemira
No comments.

Sadr┼żaj AM

        

 

   

Pomracenja Sunca koja se pamte

U zadnjih 4 000 godina bilo je oko 9 000 pomracenja Sunca. Izdvajamo neka od njih koja su iz ovih ili onih razloga najinteresanija i vredi ih zapamtiti. Razumljivo, sto idemo dalje u proslost podaci su sve manje pouzdani pa tako neki autori navode druge datume za pojedina pomracenja.


Prvo pomracenje Sunca o kojem postoji zapis
     Najstariji zapis u kome se pominje neko pomracenje Sunca potice iz Kine. Sacinjen je 2136.  (po nekim autorima 2159.). pre nove ere, a u njemu se navodi da dvorski astronomi Sji i He nisu predvideli pomracenje Sunca (22. oktobra te godine) i da su zbog toga osudjeni na smrt i pogubljeni.
     Slucaj je zapravo zanimljiv. Stari Kinezi nisu poznavali pravu prirodu pomraceja Sunca i verovali su da do takve pojave dolazi kada gladni zmaj proguta Sunce. Namece se pitanje zasto su astronomi osudjeni kada objektivno nisu ni bili u stanju da predvide pomracenje?
     Danasnji istoricari ceo slucaj objasnjavaju ovako.Dogadjaji na nebu imali su veliki uticaj na zemaljska zbivanja, a pomracenja Sunca su predstavljala losa znamenja. Car je blagovremenim vrsenjem odredjenih obreda mogao da spreci nastupanje rdjavih posledica po drzavu i narod, ali je zbog toga morao unapred da zna kada ce se tako opasna pojava dogoditi. Da bi ovo znao angazovani su astronomi, a njihov zadatak je bio da prete nebeske pojave i da ih predvidjaju.
     Ali, kako su astronomi mogli znati kada ce gladni zmaj da napadne Sunce? Pa, nikako. Ali su iz iskustva mogli znati da do pomracenja ne dolazi kad je Mesec pun, a ni kada je u prvoj ili zadnjoj cetvri, vec samo kada je Mesec nov, a to se lako moze izracunati.
     Bice, dakle, da su Sji i He stradali jer su propustili da skrenu caru paznju na mogucnost pomracenja, zbog cega je opet on propustio da ucini svoje, a oni su ostali bez glave.
     Doduse, kaze se na jednom mestu da su astronomi u vreme pomracenja bili pijani, pa je njihov greh zbog toga bio veci.
     Sji i He su prvi astronomi cija su nam imena poznata, a stradali su zato sto nesto nisu  ucinili. Kasnije, posebno u srednjem veku, astronomi ce stradati uglavnom zato sto nesto jesu ucinili.

gore1.gif (1391 bytes)


Talesovo pomracenje

     Talesovo pomracenje Sunca covek jednostavno ne moze da ne zna. Pominje se u svim istorijama astronomije i svako ko se zanima za nebeske dogadjaje pre ili kasnije mora da naidje na njega.
     Tales (iz Mileta, VI vek p.n.e.) je bio cudo od coveka - znao je sve. Valda je zato i vazio za najmudrijeg od svih sedam helenskih mudraca. Astronomiju je izucio kod haldejskih svestenika dok je kao mlad putovao po svetu. Haldejci su u ono vreme bili najbolji posmatraci neba i poznavali su formulu za izracunavanje datuma pomracenaja u periodu od hiljadu godina.
     Bas na osnovu ovih racuna Tales je predvideo jedno pomracenje Sunca koje se zatim i dogodilo, po danasnjem kalendaru 28. maja 585. godine pre nove ere. Glas o ovom Talesovom uspehu prostrujao  je kroz celu Heladu i nakon Talesa vise nije Miletbilo ni jednog mudraca koji jednim delom nije bio i astronom.
     Ipak, mora se priznati jedno, Tales je imao puno srece. Njegovi racuni o pomracenju jesu bilii tacni, ali odnosili su se na podrucje Haldeje i samo je pukim slucajem senka pomracenja prosla preko Male Azije.
     A u vezi ovog pomracenja neizostavan je jos i ovaj podatak. Pomracenje se dogodilo bas u vreme kada su Lidijci i Persijanci bili u sred bitke. Nestanak Sunca toliko je preplasio obe vojske da je odmah sklopljeno primirje. Naravno, shodno ljudskoj naravi primirje je trajalo samo malo duze od samog pomracenja.

gore1.gif (1391 bytes)


Pomracenje Sunca koje je posluzilo za dokazivanje teorije relativiteta
     Onaj ko veruje u Ajnstajnove terorije relativiteta mora da se odrekne mnogih ociglednih predstava o svetu, na primer da se svetlost prostire pravolinijski. Po specijalnoj teroriji svaka energija ima masu i svaka masa ima energiju, pa i svetlosni zrak (koji je energija) ima masu, a samim tim nije imun na gravitaciju. Putujuci kroz svemir svetlosni zrak je izlozen gravitacionim silama kosmickih tela te se na svom putu savija i krivuda.
     Problem je sa Ajnstajnovim teorijama sto se one tesko dokazuju. One se odnose na ogromna kosmicka prostranstva, na  ogromne mase i brzine i da bi ih proverio i dokazao covek bi morao da bude sam bog. Ponekad coveku medjutim to podje za rukom. Sto se tice savijanja svetlosti pod uticajem gravitacije Ajnstajn je zamislio interesantan nacin na koji to moze da se proveri.
      Radi se o ovom. Kada svetlost neke daleke zvazde prodje blizu naseg Sunca ona bi, ako je Ajnstajn u pravu, morala da se savije pod uticajem Sunceve gravitacije. Tada tu zvezdu ne bismo videli na njenom uobicajenom mestu vec pomerenu ustranu. Poredjenjem polozaja te zvezde na fotografijama koje su nacinjene kada je zvezda bila blizu Suncevog diska i zatim kada se Sunce ne vidi (tj. kada svetlosni zrak zvezde ne prolazi pored Sunca) mozemo videti da li postoji ovo pomeranje.

Savijanje svetlosnog zraka

     Naravno, pitanje je kako snimiti zvezdu u po bela dana. Pa, moze za vreme pomracenja kaze Ajnstajn 1911. u pomenutom clanku. Ali u to vreme je malo ko uopste razumeo o cemu Ajnstajn govori. Zatim je dosao Prvi svetski rat i ljudi su poceli da se zanimaju pomracenjem sasvim druge vrste.
     Trebalo je da prodje osam godina da bi se nacinio prvi pokusaj dokazivanja teorije relativiteta. 1919. pod rukovodstvom ser Artura Edingtona*  jedna astronomska ekspedicija otputovala je na ostrvo Principe da snima zvezdeprincipe.gif (693 bytes) po danu. Prilika za to bilo je pomracenje Sunca od 29. maja 1919.
     I sta se dogodilo? Nakon nekoliko meseci merenja i analiza fotografija astronomi su dosli do zaklucka da je Ajnstaj u pravu. To je bila prva potvrda Ajnstajnove teorije. Za rezultate ove ekspedicije Ajnstajn je doznao septembra 1919. Kazu da je bio odusevljen. Ali ne time sto su merenja potvrdila njegovu teoriju. On nije ni sumnjao u teoriju, vec je bio odusevljen sposobnoscu astronoma da sa velikom preciznoscu  izmere tako male velicine kakvo je skretanje svetlosog zraka.

* Engleski astrofizicar (1882-1944). Pocetkom veka on je bio jedan od retkih ljudi koji su  razumeli Ajnstajnove teorije relativiteta.

gore1.gif (1391 bytes)


Najstarije pomracenje Sunca u srpskim zapisima
     "Na dan smrti kralja Stefana Decanskog, 1335. pomraci se Sunce po celoj zemlji, deset crkava razrusise se do osnove, a cudo i strah trajahu deset dana". Ovako je prema Astronomiji u starim srpskim rukopisima Nenada Jankovica otprilike glasio jedan vazan izvestaj u Decanskom letopisu.
     Zapravo, u zapisu je nacinjena greska rilikom pisanja jer te 1335. godine nije bilo pomracenja Sunca vodljivo iz srpskih zemalja. Pomracenje o kome je rec se dogodilo ranije, 30. novembra 1331. Te godine je i umro kralj Stefan Decanski. Istina kralj je umro 11. novembra, a ne 30. medjutim u ono vreme bilo je uobicajeno da se nebeske pojave vezuju za neke krupne dogadjaje pa makar to bilo na stetu pravog datuama.

 

 

Up