am@astronomija.co.yu

 

 

 Merkur
 Sunev sistem

 Priprema za osmatranje tranzita

 

 

 

Sadraj AM

 

 

tranzit
Merkurov tranzit 2003
Filip Ljuba
ljubad@beotel.yu
 
Nisam astronom, ali sam zaljubljen u astronomiju. Pre godinu dana, igrajui se SkyMap-om (kompjuterski program za simuliranje neba), primetio sam da se Venera, dok sam "putovao" kroz vreme, neki put dosta priblii Suncu. Palo mi je na pamet da u nekom trenutku mogu da vidim njenu siluetu na Sunevom disku. Dao sam se u detaljno ispitivanje "kritinih" momenata. Tadanja verzija nije imala opciju Transits of Venus 2000BC - 4000AD, nego sam morao da traim pomou podataka o konjunkciji Venere i Sunca - runo.
Isto tako sam uradio i za Merkur.
Filip Ljuba: Tranzit Merkura 2003
Vea slika 23k

O tranzitu kao nebeskoj pojavi nisam ranije nigde uo niti itao. Znao sam za slinu pojavu - pomraenje Sunca, koje sam i posmatrao 11. avgusta 1999. godine. Tako sam tu pojavu shvatao kao "neuspeli pokuaj pomraenja Sunca" od strane Merkura ili Venere.

Definicije

ta je, zapravo, konjunkcija, a ta tranzit?

Konjunkcije

Konjunkcija je "poravnanje" (obino) dva nebeska tela Sunevog sistema sa Zemljom po "horizontalnoj" ekliptinoj koordinati - longitudi, dok ekliptina latituda moe biti razliita. Kada je u pitanju konjunkcija Sunca i neke planete, razlikujemo njena dva tipa: inferiorna i superiorna. Superiorna konjunkcija se javlja kod svih planeta. To znai da je, gledano sa Zemlje, Sunce izmeu nas i te planete. Kod inferiorne konjunkcije, sada je ta planeta izmeu nas i Sunca. Ona se javlja samo kod planeta koje su blie Suncu od Zemlje, dakle, kod Merkura i Venere. Njihove orbite imaju manji radijus od Zemljine, pa tako (dok smo usmereni ka Suncu) ne mogu nam doi iza "lea".

Tranzit je, u stvari, poseban oblik inferiorne konjunkcije Sunca i nekog objekta (u naem sluaju Merkura), kod koje se obe ekliptine koordinate poklapaju. Poto ni Sunce ni Merkur nisu take, to se manifestuje kao "prelaz" majunog i tamnog Merkurovog diska preko uarenog Sunevog. Merkurova orbita je oko 7 nagnuta u odnosu na ekliptiku. To znai da ona ne lei u ekliptici nego je "see" u dvema takama. Te presene take (take prodora ili vorovi) su upravo momenti kada moe doi do tranzita.

Orbite

Statistika

Znai, to nije svakidanja pojava. Kao i za pomraenje Sunca, potrebno je odreeno vreme da se ponovo dogodi. Ali, u ovom sluaju mnogo vie vremena. Merkur ima krau orbitu i treba mu oko 28 dana da obie oko Sunca, tj. da se vrati na poetnu taku, dok Zemlji treba 365 dana (tj. jedna godina), to znai da e proi vie godina da se opet susretnu na istom mestu. Asronomi su izraunali da se tranzit Merkura javlja 13-14 puta u 100 godina. Tablica ispod prikazuje prole i budue Merkurove tranzite. Lako se uoava da se ove pojave deavaju na poetku maja ili novembra. (Tablicu moete videti i na posebnoj stranici ovde)

Minimalna udaljenost je meusobna udaljenost (separacija) centara Merkurovog i Sunevog diska, izraena u ugaonim (lunim) sekundama (arcsec), u trenutku kada je pun tranzit, tj. kada su najblie jedan drugom. Zamiljena linija preko Sunca koja predstavlja putanju Merkura nije nita drugo, nego tetiva krunice Sunevog diska. Kod nje vai, da je njena najblia taka centru te krunice ona taka, koja se nalazi tano na njenoj sredini. Ta taka je mesto Merkura kada je separacija najmanja. Katetine krajnje take su presene take putanje i krunice. Blizu oba mesta javljaju se po dva tzv. kontakta. To su poloaji Merkurovog diska u kojima on tangira Sunev spolja, zatim i iznutra - kod ulaska i - obrnutim redosledom - kod izlaska.

Venerin tranzit 1639. godine je prvi tranzit u istoriji koji je bio zabeleen. Za razliku od Merkura, Venera ima veu orbitu, pa je samim tim njen tranzit mnogo rea pojava. Tako je od otkria prvog teleskopa (1608) pa do danas bilo samo est takvih pojava. Ve 1679. godine engleski astronom Edmond Halley (1656 - 1742) je primetio da se uz njihovu pomo moe odrediti udaljenost Sunca. Dalje, koristei se njima i Treim Keplerovim zakonom, dobio je realni odnos veliina u Sunevom sistemu.

7. maj 2003.

Kod perspektive vai jedno od pravila: od dva tela, slika onog tela koje je blie posmatrau, u njegovom oku pojavljuje se vea nego to bi bila u sluaju da je ono isto udaljeno kao i ono drugo telo, i to onoliko puta vea koliko je puta to telo blie (ili jednostavno, prednji plan je predstavljen veim nego to jeste). Sedmog dana meseca maja 2003. godine Merkur e biti udaljen 0,56 astronomskih jedinica od Zemlje, a Sunce standardnih 1.00 AJ. To znai, poto je Merkur (malo manje od) dva puta blii nama nego to je Sunce, da e se njegov disk pojaviti kao da je dva puta vei od diska kod njihovog realnog odnosa. Prividni odnos njihovih radijusa e tada biti:

RMerkur/RSunce = 1/158.

Ako zanemarimo tu sitnicu, to e, dakle, biti retka prilika da vidimo njihov priblini odnos veliina, priblino srazmernu brzinu kretanja Merkura, priblini odnos veliina Sunevih pega i Merkura. Njihovi diskovi e tada posluiti, nama ljudima, kao nekakavi eksperimentalni uzorci. U bilo kojoj drugoj situaciji oni su, ili suvie daleko jedan od drugog, ili se Merkur, jednostavno, ne moe videti od Sunevog bljetavila. Malo pre prvog i malo posle drugog kontakta, ta mala planeta, druga najmanja u Sunevom sistemu, se ne moe videti obinim (svetlosnim) teleskopom, jer tada on ne odbija nikakvu svetlost. Naunici za takve prilike koriste posebne teleskope koji su osetljivi na druge talasne duine elektromagnetnog zraenja, npr. infracrveno ili ultraljubiasto. Izvan fotosfere (sunevog diska), i korona i protuberance emituju jako ultraljubiasto zraenje, koje potie od helijuma, i jako alfa-zraenje, koje potie od vodonika (H a). Svako od njih mogu da poslue kao pozadinsko svetlo (ba kao i kod vidljivog dela spektra), jer Merkurovo telo zaklanja deo te emisije i na taj nain ono se vidi kao silueta.

Od "savremenih" Merkurovih tranzita izdvojio bih prethodni koji se dogodio 15. novembra, 1999. godine. Specifian je po tome to je samo "okrzao" Sunev disk. Trajao je svega pedesetak minuta. Evo dve fotografije snimljene CCD kamerom prikaenom na optiki teleskop.

Kod posmatranja tranzita tehnika i oprema su standardne kao i za posmatranje Sunca, dakle, teleskop (okular: 50x - 100x), stalak sa draem za karton na kome se projektuje Sunev disk, karton; ili ako se direktno gleda kroz teleskop, u tom sluaju nam nije potreban karton, ali je obavezan tamni zatitni filter.

1 | 2 >

(februar 2003.)

vrh


[ Home | Sadraj | Galaksija | Sunev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride ]