AM Home

am@astronomija.co.yu

 

 

Sadraj AM

 

Fermijev paradoks i ostale prie
        

Proitajte komentar na ovaj tekst

Milan Raievi
raikhan@EUnet.yu

 
Katarina Miljkovi
mkaja@ptt.yu

Slika 1. Marvin the Marsian

Mislite li da e Marvin the Martian jednog dana zakucati na vaa vrata? Moda, ako ponemo da slavimo Halloween, ili ako Warner Bros napravi svoje predstavnitvo u Beogradu…

Mi znamo da inteligencija postoji na Zemlji!? Parafrazirajuci Rinsvinda, arobnjaka, svemir je skoro beskonano veliki, a fiziki zakoni dovoljno ograniavajui, iz ega sledi logian zakljuak da mora postojati jo planeta, sa savrenim uslovima za ivot, nalik Zemlji. ta vie, takvih planeta mora postojati itavo mnotvo… Ako pretpostavljamo da je pojava inteligencije standardni stupanj u evoluciji ivota, moemo se zaleteti i pretpostaviti da je Galaksija puna ivota. Na sreu, Enriko Fermi je otiao na ruak…

Na tom ruku u razgovoru sa prijateljima Fermi se zapitao gde su ti vanzemaljci. Ako je ova galaksija puna vanzemaljaca, jedna od tih silnih civilizacija bi ve sada bila dovoljno stara da se rairi po itavoj Galaksiji. Zakljuak: Oni su svuda oko nas. Kako to da se nismo vec sreli. Znak pitanja!

Danas je ovo poznato kao Fermijev paradoks. Da bi ovo uopte bio paradoks, moramo da pretpostavimo da je Galaksija puna razvijenih civilizacija. To je upravo ono to projekat SETI pokuava da dokae.

Novembra 1961. godine sakupila se grupa naunika i ininjera da se pozabavi moguim tehnikama radioastronomije kojima bi se doslo do opipljivih dokaza o postojanju inteligentnog ivota van Sunevog sistema. Tu se prvi put raspravljalo o danas optepoznatoj Drejkovoj jednaini. Grupa je dobila ime “The Order of the Dolphin” prema prii o inteligenciji delfina, koja se izmedju ostalog takoe pominjala na tom skupu. lanovi te grupe, tj. ljudi koji su bili na tom skupu su: Dana Atchley, Melvin Calvin, Frank Drake, Su Shu Huang, John Lilly, Bernard Oliver, J. Peter Pearman, Carl Sagan, Otto Struve i Philip Morrison, koji je bez sumnje bio pod uticajem svog kolege, Enrika Fermija.

Prva koraci preduzeti povodom traenja vanzemaljske inteligencije nainjeni su jo 1960. od strane F. Drejka. Baziran na tehnikama radio astronomije nastao je “projekat Ozma” koji je ime dobio po dobroj vetici iz ciklusa knjiga o zemlji Oz. Drejkovi sledbenici su, kasnije, sve vie usavravali ovaj nain traganja za vanzemaljcima. Mnogi uvaeni naunici su posvetili svoje karijere SETI programu. Do danas, uhvaen je izvestan broj “sumnjivih” signala, ali nijedan nije potvren, jer, pre svega, nijedan od tih signala nije uhvaen dvaput. SETI “oslukuje” nebo ve 30 godina i opte je poznato da se jo nita konkretno nije detektovalo. Neki bi rekli da je ovaj period dovoljno velik i da govori u prilog tome da smo jedinstveni i sami u svemiru, mada bi neki drugi tvrdili da je 30 godina mali period da bi se pretrailo itavo nebo u svim svojim razmerama ogranienom tehnologijom kakvu danas posedujemo. injenice idu u prilog potonje tvrdnje, poto je za ovih trideset godina pretraen zaista mali deo neba u vrlo malom opsegu radio frekvencija, dok su druge vrste elektromagnetnih talasa potpuno ignorisane.

Frenk Drejk, jedan od pionira SETI-ja, postavio je danas slavnu jednainu. Ta jednaina ima za zadatak da pretpostavi broj vanzemaljskih civilizacija u naoj galaksiji. Ona se pojavljuje u zaista velikom broju razliitih oblika, a jedan od elementarnijih glasi:

gde su lanovi redom:

– stopa formiranja zvezda u Galaksiji, izraena u broju zvezda po godini,
- procenat zvezda oko kojih se formiraju planete,
- prosean broj planeta oko svake zvezde koje su povoljne za stvaranje ivota.
- procenat planeta na kojima se ivot stvarno pojavi.
- procenat planeta na kojima se pojavi inteligentni ivot.
- procenat planeta na kojima ima inteligentnog ivota koji je u mogunostima da komunicira sa drugim svetovima.
– period u godinama tokom kojih civilizacija emituje signale.

Konani rezultat N je procena broja civilizacija koje smo u stanju da detektujemo.

Prva tri lana ne prave problema koliko ostali lanovi. Posmatranja daju dobru osnovu i pomau u procenjivanju vrednosti ovih koeficijenata.

Vrednost lana R se prema posmatranjima procenjuje na oko 1 zvezdu godinje, mada se teorijski pretpostavlja da mnogo toga mi ne vidimo, pa je mogue da sa novim posmatranjima koeficijent R dostigne vrednost izmedju 10 i 20 zvezda godinje.

"Order of The Dolphin" je procenio da je vrednost fp negde izmedju 0.2 i 0.5, sto je u njihovo vreme bilo manje-vie nagaanje, poto nije bila otkrivena ni jedna planeta van Sunevog sistema. Danas, sa otkrivenih osamdesetak ekstrasolarnih planeta, moemo mnogo bolje da predpostavimo ovaj broj. Iako jo uvek imamo isuvie malo podataka za razgovor o nekim sigurnim vrednostima, moemo sa velikom sigurnou da tvrdimo da je vrednost fp vea nego to je "Order" predpostavio.

Koristei Sunev sistem kao primer, vrednost se procenjuje na 1 do 5 planeta nalik Zemlji. S obzirom da je otkriveno da je Sunev sistem neobino bogat teim elementima koji su potrebni za nastanak ivota, mogue je da je ovaj broj mnogo manji.

Vrednosti ostalih lanova nije tako "lako" proceniti.

lan fl je procenat planeta na kojima se pojavi ivot. Kako uopte nastaje ivot?

Na to pitanje nemamo ni priblian odgovor i zato je praktino nemogue pretpostaviti ovaj broj. Njegove vrednosti variraju od 0 do 1 . Podjednako teko pitanje je i kako nastaje inteligentni ivot. Zato je lan fi podjednako neodreen kao i lan fl, iz ega sledi da i on varira od 0 do 1.

lan fc se odnosi na procenat civilizacija koje svesno ili nesvesno alju signale u svemir. To zavisi od vie faktora, kao na primer da li su dostigli na tehnoloki nivo ili da li su uopte zainteresovani za komunikaciju.

Konano, lan L predstavlja period vremena u godinama tokom kojeg je mogue detektovati signal neke druge civilizacije. Ovaj koeficijent se esto naziva i koeficijent samounitenja. To je moda pomalo nesrean naziv poto on ne zavisi samo od toga koliko je vremena potrebno prosenoj civilizaciji da se samoubije (hemiskim otrovima, atomskim oruijem ili loim TV programom), ve zavisi i od naina unutranje komunikacije koju civilizacija koristi. Recimo, ako neka civilizacija koristi samo optike kablove za komunikaciju unutar svojih granica i nikada u toku svojeg postojanja ne emituje nijedan radio signal, mi ih nikada neemo "spaziti". Order of the dolphin je primetio da se prethodni lanovi manje-vie poskrauju i da Drejkova jednaina dobije mnogo praktiniji oblik N=L.

Vratimo se na Fermijev paradoks. Da bi jedna drevna galaktika civilizacija osvojila celu galaksiju potrebno joj je vrlo kratko vreme u odnosu na starost galaksije, ak i ako se talas ekspanzije kree brzinama mnogo manjim od brzine svetlosti. To potrebno vreme se u razliitim modelima kree od 5 do 100 miliona godina za nau galaksiju. Iako deluje kao dug period, to je skoro nita prema starosti same galaksije. oveanstvo ve sada poseduje ideje i tehnologiju za takva putovanja - da nam je zaista stalo ve bismo mogli da ponemo da se bavimo kolonizacijom. Zato je i udno to nismo otkrili nijednu drugu civilizaciju koja se time ve bavi. U galaksiji ima mnogo starijih zvezda od naeg Sunca i u njihovim planetnim sistemima mogu da ive rase mnogo starije od nas, rase koje su imale tih 50 miliona godina. Dakle, zato ih nema?

Jedno od moguih objanjenja moe biti to da Oni ne postoje. Mogue je da sve to se desilo na Zemlji i uinilo da ivot na njoj otpone jeste isuvie veliki skup sluajnih procesa da bi se ponovio bilo gde u svemiru, to nas ini jedinstvenim. Takoe, nauna pretpostavka jeste to da je Sunev sistem bogat teim hemijskim elementima koji su potrebni za razvoj ivota kakav postoji na Zemlji.

[strana 1. od 2] sledeа strana >>

vrh