am@astronomija.co.yu

 

 

 
 

 

 

Sadraj AM

 

 

 DUA PRE ZVEZDA
- pogled u trei milenijum -

ivimo u velianstvenom vremenu velikih naunih otkria i podviga oveka. ovek je u drugom milenijumu sagledao krajnje mee realnog sveta i izgradio grandiozni misaoni most izmeu elementarnih estica i Svemira. Poeo je da razmilja i o postojanju paralelnih svetova, da za predvianje zemljotresa na Zemlji u svoja kola upree milijardama svetlosnih godina udaljene kvazare, da traga za vatrom zvezda - energijom fuzije, da kroji nova iva bia i da, kao otvorenu knjigu, ita svoj genom.

Prof. dr Vladimir Ajdai
ajdacic@astronomija.co.yu

etiri kosmike letelice iz porodica Vojader i Pionir napustile su Sunev sistem i sada hitaju ka dalekim zvezdama. One i veni trag koji je ovek ostavio na Mesecu svedoie narednim milenijumima o postojanju nae civilizacije i onda kada ivota na Zemlji ne bude bilo.

Kraj drugog milenijuma ovek je obeleio ogromnim napretkom molekularne biologije, genetikog inenjerstva, kosmologije i fizike elementarnih estica. Ali, naalost, i brojnim zloupotrebama nauke. Na prelazu iz drugog u trei milenijum ponor izmeu ovekovog misaonog i duhovnog bia dostigao je zabrinjavajue razmere. Okrenut materijalnim dobrima, on sve vie gubi mudrost i plemenitost; udaljava se od prirodnog smisla ivota i ljudskosti.

U trei milenijum ovek je uneo veliko naucno blago, ali je s naukom i tehnikom utrao u novo doba u ludom galopu, ne shvatajui da asovnik Prirode radi mnogo sporije od njegovog prenavijenog sata.

U vremenu ovako brzih i velikih promena nije lako predvideti ta se u nauci moe zbiti u narednih hiljadu godina. ak je teko poverovati da e ivot na Zemlji opstati u tom razdoblju! Jer sve manji broj ljudi razumeva sve opasnija nauna otkria i njihove mogue posledice. Raskorak izmedju oveka naeg vremena i Prirode postaje svakome oigledan - ekoloki pokazatelji kazuju nam da prima materije Starih Grka: vazduh, voda, zemlja i vatra (nuklearke!) postaju sve zagaenije i nedostatnije. A ta je tek sa svetlou, dobrotom i samilou koje Tesla pominje!

Zato kao prvi zadatak koji ovek u treem milenijumu mora da ispuni je njegovo usklaivanje s Prirodom i s drugim ljudima sa kojima deli sudbinu na kosmikoj Nojevoj barci. Da bi se to postiglo, mora se dati primat drutvenim i humanistikim naukama, a ne prirodnim i tehnikim. Treba objasniti jo uvek najvei problem sveta u kome ivimo - samog oveka, koji sebi i dalje predstavlja najveu nepoznanicu i kaznu. Na poetku novog milenijuma moramo da se upitamo u kakvom to svetu ivimo kad u njemu nema velikih mislilaca i filozofa, kao to je, na primer, bio Bertrand Rasel - ovek koji se u svojim devedesetim godinama borio za ouvanje humanih vrednosti i smisla ivota.

Moda nam se ba zbog poetka novog doba ukazuje prilika za velika preispitivanja i promene. Sreno smo prebrodili 2000. godinu za koju su mnogi, a meu njima i slavni Isak Njutn (1642-1727), smatrali da ce biti fatalna po ljudski rod - da e se u njoj desiti smak sveta. Nai savremenici, u duhu pesimista iz prolosti, predviaju kraj istorije, filozofije i nauke. Mudrim glavama svaka ast i priznanje, ali, barem kada je u pitanju nauka, ja ne verujem u takav ishod. Poverovau u mogunost kraja nauke, samo ako mi neko dokae da je doao kraj matematici! Dobro znamo da je sa njom u nauci sve poelo, kao i to da je njen univerzum beskrajan. Sumnjam da je Priroda od matematike siromanija tajnama i izazovima, i zato ne vidim skori kraj prirodnih nauka. Dok bude oveka i njih e biti.

Drugaije je od Njutna razmiljao jedan od najumnijih ljudi srednjeg veka, engleski filozof i prirodnjak Roder Bekon (1214-1294). Pre vie od 700 godina on nije video smak sveta, ve neto sasvim drugo. Pisao je:

... Mogu biti napravljeni takvi ureaji pomou kojih e najvee lae, kojima e upravljati jedan ovek, ploviti bre od onih punih mornara... kola koja e se bre kretati od onih koje vuku ivotinje... maine u kojima e ljudi ugodno sedeti, zabavljajui se, a koje e leteti kao ptice, kao i vozila koja e omoguiti oveku da istrauje najvee dubine okeana.

Sa zaprepaenjem zakljuujemo da je Roder Bekon u 13. veku predvideo pojave: parobroda, automobila, aviona i podmornice! Posle Bekona velika je hrabrost biti prorok u nauci. Ali, ipak, usudiu se da iznesem svoje vienje zbivanja u treem milenijumu.

ovek je u poslednjih 100 godina tako zaosijao evolutu nauke i tehnike da je time zapretio opstanku ivota na Zemlji. Verujem da se ovakav tok stvari, zbog neumitnosti nametnutih materijalistikim ustrojstvom drutva, nee moi da zaustavi racionalnim akcijama. Meutim, zbog toga e u skorom vremenu proraditi prirodni instinkt za preivljavanjem kod ljudi i, za najvie 30-50 godina, doi e do revolucije u ovekovom odnosu prema Prirodi, kao i u odnosu oveka prema sebi samom, tj. njegovim ciljevima i smislu ivota. Tu promenu morae da prati nova kola, nov humanistiki pogled na svet. Njen prvi zadatak bie da stvori srenog oveka, oveka koji e otkrivati lepotu sveta, radosti saznavanja i stvaranja. Mislim da neu pogreiti, ako kaem da e karakter ove nove kole biti presudan po opstanak nae civilizacije.

Oekujem da e u treem milenijumu biti reena jedna od najveih zagonetki Prirode - problem funkcionisanja ovekove svesti. I da e to reenje imati ogroman uticaj na dalji razvoj oveanstva. Skoro je izvesno da e u narednih hiljadu godina ovek otkriti postojanje drugih razumnih bia u naoj galaksiji, Mlenom putu. Ne verujem da e on stvoriti kosmike brodove bre od svetlosti ili da e kvanta teleportacija, nedavno dokazana sa fotonima, moi da se koristi na mnogo veim tvorevinama.

Teko mogu da zamislim stolee u kome ivimo bez pojave novih ivih bia stvorenih u laboratorijama genetikih inenjera. Flora i fauna naeg sveta bie obogaene ciljanim vrstama, koje e biti od koristi oveku. Njima e se, bez sumnje, pridruiti i druge vetake tvorevine sloene po principu lego- -kockica. Meu njima e se nai produkti nanotehnologije - prve molekularne maine i molekularni kompjuteri, fantastine naprave sainjene iz komponenata ije e se dimenzije meriti nanometrima (milijarditim delovima metra). Molekularni kompjuteri bie udo nauke i tehnike po svojim neverovatnim brzinama rada i supermemorijama.

Reenje tajne ovekove svesti izazvae prevrat u mnogim oblastima tehnike. Postojae armije pametnih maina koje e raspolagati mogunostima sopstvenog odravanja i reprodukcije. Nova nauna dostignua u fizici, hemiji i nauci o materijalima omoguie dobijanje materijala snova, koji su poeli da se stvaraju krajem drugog milenijuma. Samo na bazi nedavno otkrivenog fulerena, neobinog, loptastog molekula sainjenog od 60 atoma ugljenika, ispisae se nova poglavlja u hemiji, nauci o materijalima, nanotehnologiji i drugde. Zanatsko umee starih majstora u potpunosti e zameniti teorijsko kreiranje novih materijala. U tom poslu molekularni kompjuteri e u deliima sekunde izvoditi sloene eksperimente za koje bi ljudima bile potrebne godine rada. oveku e ostati samo da iz takvog virtuelnog Diznilenda materijala izabere onaj koji mu najvie odgovara.

Molekularna biologija i genetiko inenjerstvo e ve u ovom stoleu doiveti eksplozivan razvoj, koji e nadmaiti onaj koji se desio u atomskoj i nuklearnoj fizici u prvoj polovini 20. veka. Oni e dati beleg dobu koje dolazi. U kratkom vremenu biemo svedoci udesnog dobijanja sada nepostojeih ivotnih oblika - nove faune i flore, u kojima e se verovatno nai i nestvarna bia nalik onima iz starih mitova i legendi. Da li e ovek u treem milenijumu uspeti da ostvari de nuovo sintezu ivota. Da polazei od hemijskih elemenata u retorti dobije ivu materiju? Ja sam uveren da e ovaj boanski poduhvat biti izveden za koju stotinu godina. Nesumljivo je da pred pomenutim oblastima stoje velika tehnike tekoe, a i jo vea moralna iskuenja. Problem nauke izmeu dobra i zla doivee svoju najveu probu na tom novom biolokom univerzumu. Trenutno je teko sagledati konane domete molekularne biologije i genetikog inenjerstva. I najmanja greka u ovim oblastima moe biti fatalna po ivot na planeti.

Do prevrata u tehnici i nagle industrijalizacije dolo je zahvaljujucu epohalnim naunim otkriima Demsa Vata (1736-1819), Nikole Tesle (1856-1943) i Alberta Ajntajna (1879-1955).

Jedan od nalaza Ajntajnove Specijalne teorije relativnosti je ekvivalentnost mase i energije. Njom je objanjeno izgaranje zvezda, oslobaanje ogromnih iznosa energije utrokom malih koliina materije. Nuklearna fizika, nauka koja tumai pojave koje se deavaju u atomskim jezgrima i pri nuklearnim reakcijama, otvorila je Pandorinu kutiju iz koje je pokuljalo razorno nuklearno zraenje. U saznajnom pogledu to je bio grandiozni prodor oveka u mikrosvet, poredljiv sa onim koji je on uinio u pravcu zvezda i Svemira. Meutim, ubrzo se pokazalo da je nekontrolisani iskorak ka zvezdama mikrosveta - naputanje prirodnih okvira - povezan sa velikim opasnostima. U svim ivim tvorevinama, a time i u oveku, u svim pojedinanim, elementarnim biohemijskim procesima na kojima poiva ivot oslobaa se ili apsorbuje energija jednog manjeg dela elektron-volta. Na drugoj strani, kod nuklearnih pojava: nuklearnih reakcija, fisiji, fuziji i drugima radi se o iznosima energije koji se mere milionima ili stotinama miliona elektron-volta! To je skok u domen viih energija od 6-8 redova veliina! Tako se nad ovekom, iji je jedan od ciljeva bio da zagospodari Prirodom (!), nadvila opasnost nuklearnog zraenja, tj. ogromnih koliina radioaktivnih materija. ovek je je za manje od 60 godina stvorio ogromnu koliinu vetaki radioaktivnih materija.

Po svojoj radioaktivnosti ista nadmauje zbir radioaktivnosti celokupne Zemljine atmosfere, hidrosfere i tla do dubine od desetak metara. San o preobilnoj energiji pretvorio se u nuklearnu moru - brigu za preivljavanje i opstanak potomstva.

Dugo se smatralo da je problem energije presudan po ljudski rod. Sada ve znamo da se pre radi o pitanju eksplozivnog razvoja ljudske populacije na Zemlji i prekomernom troenju neobnovljivih izvora energije. Naruavanje ovekove ivotne sredine raznim zagadjivaima i otpadnim materijama poprimilo je tolike razmere da uskoro moraju biti reeni problemi dobijanja iste energije. Alternative se nalaze u fuziji lakih elemenata - paljenju zvezdanih vatri na Zemlji, i u korienja solarne energije. Posle havarije koja se desila na ernobiljskom reaktoru, najvee tehnike katastrofe u istoriji oveanstva, nuklearkama je odzvonilo. One su, naalost, iz vojnih razloga (dobijanja plutonijuma za atomsko oruje) dugo imale prednost nad fuzionim reaktorima, u iji se razvoj nisu ulagala odgovarajua materijalna sredstva i nauna pregnua. Na pogubnu nuklearnu tehnologiju hiljadama godina podseae nas nuklearni krajputai - sarkofazi isluenih nuklearnih reaktora, groblja nuklearnog otpada, postrojenja za dobijanje uranijuma-235 i plutonijuma-239, kao i atomsko oruje - na desetine hiljada fisionih, termonuklearnih i neutronskih bombi. Jedno od moguih reenja problema nuklearnog otpada u treem milenijumu, koje moe izgledati vie nego nestvarno, je korienje specijalnih crnih rupa kao kontejnera za odlaganje svekolikog djubreta!

Doi e vreme solarnih elija koje e iz kosmosa putem mikrotalasnog zraenja isporuivati oveanstvu obilje iste energije. Ona e se tada manje troiti i razbacivati nego do sada. Na drugoj strani, veliku muku oveku e neko vreme zadavati nestaica pitke vode. Ali e ona biti reena kada na scenu stupe molekularne maine koje e obavljati veliki deo neophodnih poslova, troiti manje koliine energije i vode.

Preostaje ogroman prostor nepoznatog. Iz njega e ovek kao iz udesnog kovega vaditi novotarije koje e se graniiti sa najsmelijim zamislima pisaca naune fantastike. Zamislite mainu iji bi aktivni deo bila siuna dobro kontrolisana crna rupa! Ili takvu provodnu nit kroz koju bi se pretakala elektrina energija iz jonosfere ili magnetosfere na neki od naina koji su se javljali u Teslinim vizijama krajem l9. veka. Rudarska istraivanja obliznjih planeta i Meseca donee pregrt interesantnih otkria, a moda i neke izuzetne, korisne materije... Vrlo retke elemente, ili jo vrednije uzorke stena u kojima se krije tajna nastanka Sunevog sistema. Teko je sagledati granice mogueg i nemogueg u treem milenijumu. Najvee ogranienje u tom pogledu, bez sumnje, predstavljae sam ovek. Zato se, na kraju, pozabavimo njime.

Pitanja ovekove due, oseanja i smisla ivota postae predmeti od najveeg naunog znaaja - istraivaki izazov treeg milenijuma. Razreenja ovih pitanja presudie da li e se ovek usmeriti ka istinskim vrednostima koje mu Priroda i ivot tako nesebino pruaju ili e, u suprotnom, on skonati kao neka vrsta androida od krvi i mesa - postati rtva nauke i tehnike koje je stvorio i zloupotrebio.

(maj 2003.)

vrh

[ Home | Sadraj | Galaksija | Sunev sistem | Teorija i praksa ]
[ Instrumenti | Istorija i tradicija | Efemeride ]