AM Home

am@astronomija.co.yu

 

 

 

 

 

Sadr┼żaj AM

          

 

teorije

Keplerovi  zakoni
- Od Ptolomeja do Keplera -

mkaja@ptt.yu

Pitanje polozaja Zemlje u kosmosu i kretanja nebeskih tela zaokupljalo je paznju astronoma i filozofa jos u anticka vremena. U staroj Grckoj postojalo je ucenje po kome je Sunce u centru nebeskog svoda, ali je ipak helenskim mudracima mnogo blize bio geocentricni sistem po kome se sva nebeska tela krecu oko Zemlje.

Ceo put saznanja zakona kretanja planeta ukratko, u tri slike, bio je ovaj.

Klaudije Ptolomej

Klaudije Ptolomej (II vek) iz Aleksandrije, poslednji od velikih helenskih astronoma, sakupio je celokupno dotadasnje astronomsko znanje i objavio ga u svom kapitalnom delu Veliki zbornik astronomije. Ovo delo ce pod nazivom Almagest u Evropu mnogo vekova kasnije doneti Arapi. U Zborniku Ptolomej je prihvatio geocentricni sistem pa je govorio je da su zvezde zakacene za nebesku sferu, da se Zemlja nalazi u njenom centru, a da Sunce i planete (tzv. lutalice) kruze oko Zemlje. Neravnomerno kretanje planeta po nebeskom svodu (jer one prave petlje, ponekad idu "unazad") objasnio je kretanjem po epiciklima. Epicikl je kruznica po kojoj se krece planeta, a centar kruznice se krece oko Zemlje.

Kopernik Nikola (Copernicus, Nicolaus)

Nikola Kopernik (1473-1543), poljski svestenik i astronom, je smatrao da priroda funkcionise na najjednstavniji moguci nacin. Shvatio je da bi citav Ptolomejev pogled na svet bio jednostavniji ako se na mesto Zemlje stavi Sunce.

Ovu tezu je objavio 1543. u svom kapitalnom delu De revolutionibus orbium caelestium (O kretanjima nebeskih svetova). Kopernik je znao da se ovakvo ucenje suprotstavlja crkvenoj nauci pa je verovatno i zbog toga svoje delo posvetio papi. U narednih 70 godina knjiga se slobodno citala, izazivajuci simpatije, prihvatanja i odbacivanja. A 1616. godine knjiga je zabranjena. Odluka o zabrani skinuta je tek u XIX veku.

Dva sistema sveta

Ptolomejov

Kopernikov

[veci crtez 148 KB]

[veci crtez 52 Kb]

Kepler Johan (Johannes Kepler)

Johan Kepler (1571.-1630.), nemacki astronom. Rodjen je blizu Stutgarta, u Nemackoj. Rastao je u siromasnj protestanskoj porodici kao jedno od sedmoro dece. Kao veoma nadaren uspeo je da dobije stipendiju za teoloski univerzitet. Tamo se sreo sa Kopernikovim idejama.

1594. godine Kepler dobija svoj prvi posao. Radio je kao profesor matematike u Gracu. Za to vreme pise delo Cosmographical Mystery (1595) u kome jasno i glasno brani Kopernika.

Zbog protestantske vere, Kepler je bio primoran da napusti Grac, te odlazi u Prag. To je grad u kome je sreo danskog astronoma Tiha Brahea, koji se bavio astronomskim posmatranjima i imao uvazeno mesto na  danskom dvoru. (U to vreme bio je obicaj da matematicari i astronomi budu kraljevi savetnici u donosenju politickih odluka, jer su se bavili astroloskim predskazanjima, dok su za uzvrat dobijali od kralja sredstva za obavljanje svojih naucnih radova).

Brahe i Kepler se nisu dobro slagali. Bilo je poznato da je Brahe prznica i ohol covek. Medjutim, Brahe umire 1601. godine i svi njegovi, za to vreme izuzetno precizni, posmatracki podaci ostaju Kepleru na analizu. Izucavajuci Braheove podatke o kretanju Marsa Kepler 1605. godine zakljucuje da je Marsova orbita elipticna i da je Sunce u jednoj od ziza te elipse.

1609. godine Kepler objavljuje svoju teoriju o elipticnim putanjama pod nazivom Nova astronomija  (New Astronomy), koja sadrzi 70 poglavlja. U toj knjizi objasnio je prva dva zakona o kretanju planeta.

Treci zakon je objavio tek 1619. godine u delu Harmonices Mundi. To je bio pocetak nove ere u astronomiji.

1621. godine Kepler je objavio Epitome Astronomiae. To je njegovo najuticajnije delo koje govori o heliocentricnom sistemu.

Posle toga je dovrsio Rudolphine Tables, proracune koje je Tiho zapoceo pre mnogo godina.

Kepler je umro 1630. godine.

Evo kako glase Keplerovi zakoni:

[avgust 2001] 

vrh